MK Grupa širi voćnjak jabuka u Krčedinu

[izvor: beta]

Kompanija Agrounija, članica MK Grupe, proširiće voćnjak jabuka u Krčedinu sa 120 hektara na 240 hektara jer je zarada veća na toj proizvodnji nego u ratarstvu, rekao je danas rukovodilac projekta proizvodnje jabuka Gojko Zagorac.

 

On je za Betu posle Fruitnet foruma jugoistočne Evrope u Beogradu rekao da je Agrounija zajedno s partnerskom kompanijom Verda Vivo 2015. godine pokrenula proizvodnju jabuka i ove godine očekuje dobru zaradu.

“Na tržištu ove godine nema dovoljno jabuka i cene su dobre”, rekao je Zagorac.

Agrounija očekuje prinos od 4.000 tona jabuka, a planirani prihod pre plaćanja poreza, kamate i amortizacije je 17.000 evra po hektaru.

Zagorac je rekao da je u podizanje voćnjaka uloženo osam miliona evra i da se uzgaja pet sorti jabuka “zlatni delišes”, “gala”, “greni smit”, “fudži” i “crimson snow”.

“Oko 90 odsto jabuka plasiramo na rusko tržište, a ostatak na domaće. Novu vrstu tog voća, ‘crimson snow’, koja je poreklom iz Australije, testirala je italijanska firma Kiku od koje smo kupili pravo proizvodnje i prodaje u Srbiji, zemljama CEFTA i Rusiji”, rekao je Zagorac.

Dodao je da je voćnjak podignut po najvišim standardima intenzivne proizvodnje sa 4.000 do 5.000 sadnica po hektaru, opremljen sistemom za zalivanje i zaštićen protivgradnom mrežom, a gradi se i sistem za zaštitu od mraza i hladnjača.

Rukovodilac hladnjače Nikola Nenadović rekao je da je u hladnjaču koju pored voćnjaka gradi Agrounija uloženo pet miliona evra i kapacitet prve faze gradnje je 3.000 tona jabuka.

“Agrounija gradi najsavremeniju ULO (ultra-low oxygen) hladnjaču koja obezbedjuje kontrolisanu atmosferu i čuva svežinu jabuka do 10 meseci, a amonijačni sistem primarnog hladjenja štedi energente do 30 odsto”, rekao je Nenadović.

Dodao je da se hladnjača izdvaja od drugih u Srbiji i regionu po sistemu rasvete i podnom grejanju neophodnom za rad radnika.

Kapacitet hladnjače će se, prema njegovim rečima, proširivati kako se širi voćnjak i povećava rod jabuka, a projektovan je za oko 18.000 tona voća i dovoljan je za prinos voćnjaka u Krčedin, a povremeno i za otkup jabuka od drugih proizvodjača.

Predstavnica Fruitnet foruma Marija Cvetović rekla je da je ta konferencija predstavnika proizvodjača voća i povrća okupila 100 učesnika iz 16 zemalja.

Izmestiti smetlište iz Krčedina

[izvor: rtv.rs]

KRČEDIN – Smetlište “Breskvik”, koje se nalazi u naseljenom mestu Krčedin u inđijskoj opštini, godinama je gorući problem kako lokalne samouprave, tako i komunalne inspekcije, ali i JKP “Komunalac”. …


Nesavesni građani svakog dana, pored otpada iz domaćinstva, na toj lokaciji bacaju i raznorazni kabasti otpad, građevinski materijal, kao i uginule životinje.

 

Da bi se stvaranje divlje deponije u najlepšem delu podunavskog naselja Krčedin zaustavilo, lokalna samouprava planira trajno rešenje ovog problema.

 

 

Krčedin mirisao na “bombone od svinje”

[izvor rtv.rs]

KRČEDIN – Krčedin je juče mirisao na taze otopljenje čvarke.


Na petoj manifestaciji, u kojoj se nadmeću ekipe za najbolje pripremljene “bombone od svinje”, interesovanje je bilo veće nego prethodnih godina.
Ove godine, 19 ekipa je uzelo učešće, kaže Boban Stojadinović, organizator.

“Vladalo je još veće interesovanje za učešće na “Čvarkijadi” nego prethodnih godina. Međutim, nije bilo mesta za sve, te smo se odlučili da na takmičenju učestvuje 19 ekipa. Takmičari su došli iz Beograda, Inđije, Maradika, Čortanovaca i Novih Karlovaca. Za najbolje smo pripremili nagrade u vidu oranije, a kao i svake godine u žiriju su naši dragi prijatelji, među njima i kompozitor Milutin Popović Zahar”, objašnjava Boban Stojadinović, organizator manifestacije.

Među velikim brojem ekipa koje su činili pripadnici jačeg pola, našla se i jedna sastavljena od Sasanki. Dame iz Novih Karlovaca – Sasa, otkrile su da su se po prvi put okušale u takmičenju za najbolje čvarke, ali da su redovne učesnice “Zlatnih kotlića”, koji se održavaju širom opštine Inđija , kao i da se neretko kući vrate sa peharima i diplomama.

“Došle smo, pre svega, da se družimo jer smo amaterke u ovom poslu. Ima nas osam u ekipi koju smo simbolično nazvale ‘Vesele Sremice'”, kaže Danica Prodanović, takmičarka iz Novih Karlovaca.

Iako je prioritet bilo druženje, kao i svako takmičenje tako i ovo je imalo svog pobednika. Ove godine ta titula pripala je ekipi “Fabrika tenkova” iz Krčedina.

Deveta međunarodna umetnička kolonija Krčedin 2016.

[izvor rtv.rs]

Međunarodna likovna i pesnička kolonija u Krčedinu, koja već godinama okuplja umetnike iz Srbije i zemalja sa različitih kontinenata, otvorena je sinoć u domu porodice Jakšić.

Akademiku Matiji Bećkoviću, glumici Biljani Đurović, slikaru Draganu Stojkovu i muzičaru Dragoljubu Đuričiću, biće dodeljene tradicionalne titule “Ja, Krčedinac”, koje su do sada, među ostalima, dobili, Bora Đorđević, Ivan Bekjarev, Slobodan Rakitić, Maja Volk, Bane Krstić, Minja Subota, Brana Crnčević, Marko Nikolić, Raša Popov, Milovan Vitezović, Janoš Mesaroš, Leontina Vukomanović i drugi.

U bogatom programu Kolonije, pored Matije Bećkovića, Biljane Đurović i Dragoljuba Đuričića, učestvovaće i Beti Đorđević, Ivana Jordan, kantautori Stefan Šljukić, Vladimir Pešić i Vojislav Mehandžić, stendaper Goran Petrašin, kao i tamburaški orkestar “Banatski kicoši” iz Pančeva.

Nastupiće i više od stotinu književnika, među kojima Aleksandar Čotrić, Radomir Andrić, Jeremija Lazarević, Miodrag Jakšić, Zorica Arsić Mandarić, Vladimir Blagojević, Gordana Vlajić, Predrag Jakšić, Vladimir Dramićanin, Angelina Petrović i mnogi drugi naši stvraoci, kao i Salim Babauoglu iz Azerbejdžana, Hristos Kokis iz Grčke, Mesut Šenol iz Turske, Jeruzim Bolek iz Poljske, Milan Rihter i Jan Zambor iz Slovačke, Ljubica Rajkić iz Rumunije, Nataša Švikart iz Hrvatske, Mirjana Đapo iz Bosne i Hercegovine, Dragan Jakovljević iz Mađarske, Jelena Ćirić iz Češke i mnogi drugi.

U okviru programa biće izvedene i pozorišne predstave “Seks i selo” Teatra Levo iz Beograda i dramski prikaz “Mogući intervju sa Kišom” pisaca “Arte” kuće.

Tokom pet dana na obroncima Fruške gore, slikaće i vajaće, 46 slikara, predvođeni gostima iz Katara, Italije, Nemačke, Azerbejdžana, Rusije, Turske, Poljske, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije… Medju njima će biti Hanadi Al Darviš, Ahmed Al Zahed, Sila Kampanini, Admir Pervathi, Ali Šamsi, Franko Altobeli, Rajko Ferk, Valerio Tonineli, Marcin Kokoško, srpski autori iz inostranstva Milan Đurić iz Budimpešte, Dana Petkov i Isidora Stojanov iz Temišvara i Spomenka Alečković iz Nemačke. Iz Srbije će slikati, među ostalima Elida Stanojević, Vladimir Prica, Valdimir Kepić i drugi.

U pratećem programu biće organizovane izložbe crteža Baja Lukovića i Viktora Šečerovskog, kao i međunarodni okrugli stolovi posvećeni povezivanju i saradnji umetnika širom sveta.

Selektor slikarskog saziva i urednik programa je književnik Miodrag Mića Jakšić.

Pre svečanog otvaranja Devete međunarodne umetničke kolonije Krčedin, u Domu porodice Jakšić, biće otvoren mural “Devojka u plavom Đure Jakšića”, mladog beogradskog umetnika Andreja Josifovskog.

Kolonija se održava pod pokroviteljstvom Opštine Inđija, a u organizaciji udruženja “Moj Srem” iz Krčedina i Umetničke grupe “Arte” iz Beograda.

Neugodni Polet ipak nadmoćan

 

U Krušedolu je Železničar uspeo da savlada domaćina sa rezultatom, 1: 2 i tako overi titulu prvaka. Krušedolci su pokazali da su uz Železničar svakako najbolji tim u ligi.

I u preostale dve utakmice su gosti slavili.

ČSK 1939 je poražen od ekipe Dunava sa 1: 3, dok je Fruškogorac izgubio od tradicionalnog rivala Poleta sa 2: 3.

 

Rezultati utakmica 15.kola:

Čortanovci: ČSK 1939 Dunav 1 : 3
Krušedol: Krušedol Železničar 1 : 2
Krčedin: Fruškogorac Polet 2 : 3  
Sloga slobodna
Borac slobodan

 

 

P Tim U P N Po DG PG GR B
1 Železničar 11 9 2 0 31 6 25 29
2 Polet 11 7 2 2 30 13 17 23
3 Krušedol 12 7 0 5 24 11 13 21
4 ČSK 1939 12 6 0 6 19 25 -6 18
5 Borac 11 5 0 6 22 32 -10 15
6 Dunav 12 3 3 6 12 19 -7 12
7 Sloga 12 3 1 8 14 27 -13 10
8 Fruškogorac 13 3 0 10 17 36 -19 9

Od Kelta do Ane Ivanović

[preuzeto sa : putujposrbiji]

KRČEDIN je mesto :

  • Gde su I Kelti pili pivo

Na teritoriji današnjeg krčedinskog atara Vis postojala je keltska prestonica. Kelti su na ovom području kovali srebrni novac, poznatiji kao krčedin I I krčedin II. Smatra se da je I sam naziv sela keltskog porekla, sa značenjem utvrđeni grad. Do danas je na atarima sela pronadjeno dosta predmeta koja svedoče iz ovih I kasnijih vremena. Međutim, postoji mišljenje da neki vrednosni predmeti nisu još uvek pronađeni. Zainteresovani?

  • Gde je Fruška Gora avanzovala u planinu

Iznad sela, prema Dunavu nalazi se vikend naselje  sa velikim brojem vikendica I “vikendaša”  iz Novog Sada I Beograda. Za lokalno stanovništvo ovo je glavno izletište, čuvena Planina, sa blagotvornom ružom vetrova. Drugim rečima, provozajte se do krčedinske planine I nećete se pokajati.

Janda, foto S.T.Graovac

  • Gde je pogled sa brega – nezaboravan

Ko je jednom posmatrao Krčedin sa brega, razumeće fasciniranost istim. Ko nije, vreme je da dođe. Ovaj svojevrsni vidikovac je drugo ime za Krčedin.

Krčedin breg, foto Panoramio / bakyy photo

  • Gde je ušuškana poslednja oaza prirode

U Krčedinskoj Adi, (takozvanom ritu), živi veliki broj domaćih životinja – slobodno. Onako, kako priroda nalaže. Danas je ovaj kraj proglašen rezervatom prirode I nalazi se pod zaštitom države. Mesto, gde je vreme stalo. Uverite se sami.

Krčedinska ada, foto TO Indjija

  • Gde se slavi partizanska proslava

Svakog trećeg vikenda jula meseca, povodom 22.jula, dana oslobođenja sela u II svetkom ratu, u Krčedinu se slavi. Te subote, oko 21:30h, gasi se lokalna rasveta I  kako Krčedinci kažu “ pucaju  naši I nji′ovi ”. Vatromet, zabava za decu I odasle traje tri dana. Istina, sve se menja. Menjao se I naziv od partizanske, preko narodne do seoske. Međutim, činjenica je da je Krčedinci vole. Tog vikenda okuplja se porodica, sreću se prijatelji I nekako je praznično, ima dušu. Verovatno je to I razlog zašto se svake godine iznova slavi. Svratite na krčedinsku slavu, nećete se pokajati.

  • Gde je njaka kao takva

Gotovo bar jednom u životu, svaki Krčedinac se našao u nezgodnom položaju. Kako nekom van ovog sela objasniti reč njaka. Ovo je autentična reč koja se koristi u Krčedinu i samo u istom se može doživeti. Njaka se ne opisuje, jer nema adekvatne reči. Ona je nešto što je van okvira, i lepo i ružno, i sada i kasnije … Posetite Krčedin, sigurno ćete naleteti bar na jednu njaku . Koliko je ova reč bitna za ovo mesto govori i činjenica da je oformljena nagrada „ Krčedinska njaka“, koja se svake godine na likovnoj koloniji u kući porodice Jakšić, dodeljuje istaknutim umetnicima.

Ako zelite da vidite njaku u Krčedinu, naručite ovu pesmu

  • Gde je „baza“ poznatih ličnosti

Veoma često, kao utočište od savremenog načina života, pronašle su mnoge poznate ličnosti. Šaban Šaulić je već odavno Krčedinac, međutim najnoviji povremeni meštani krčedinske Planine biće Ana Ivanović  I Švajni . Iz perspektive jednog Krčedinca – „E ovo je njaka!„  Kako stvari stoje, dugo će je još biti 🙂

Krčedin, mesto gde je Dunav najširi

 

[izvor : rtv.rs]
KRČEDIN – Odumiranje sela jedna je od glavnih tema i gorućih problema s kojima se država i opštine bore već godinama. U gotovo svim selima broj stanovnika je prepolovljen, a negativan trend beleži se i dalje. Jedan od retkih pozitivnih primera je selo Krčedin smešteno na obroncima Fruške gore koje privlači i svetski poznata imena. …
Od Beograda i od Novog Sada udaljeno tridesetak kilometara i povezano auto-putem, mesto gde je, kažu, Dunav najširi, a Ruža vetrova najpovoljnija.

 

Krčedin, selo koje od sedamdesetih godina privlači sportiste, književnike i umetnike privuklo je i dizajnera obuće Slobodana Čelebića. On je nakon pet decenija, život u centru Novog Sada zamenio za dvorište u Krčedinu.

“Široke ulice, lepo asfaltirane, bolja rasveta nego u Novom Sadu, nema rupa, veliki travnjaci ispred kuća, uredni ljudi koji to sve kose, sad kad dođe proleće milina je proći kroz selo”, kaže za RTV Slobodan Čelebić.

Anica Čelebić svodi utiske: “Širina, prostranstvo, zdrava sredina i spokoj… to je jedna oaza.

Po mnogočemu Krčedin se razlikuje od drugih sremačkih sela. Ovde je mir našao najveći broj poznatih ličnosti, imaju najveću adu, ali i najveći broj vikendica – čak 4 hiljade naspram svega hiljadu kuća u selu.

Selo ima šarm, dobar geografski položaj… ali mu treba malo podstreka. Zbog toga u Savetu mesne zajednice obećavaju da će raditi na pospešivanju turizma.

Vesna Tuvajdžić, predsednica Saveta upozorava da ne ništa vredi ako se stanovnici angažuju.

“Da na još neki način privučemo više ljudi ovde, kad nam je već Bog dao takvo mesto kakvo jeste”, kaže Predesednica Saveta MZ Krčedin.

Sve je krenulo od Laneta Gutovića, kažu meštani koji su se već navikli na zvezde u komšiluku. Sada očekuju Anu Ivanović koja je, tvrde, podigla ovaj voćnjak.

“Ovde kad se šetate selom sretnete Aleksandra Berčeka koji kupuje koziji sir, pa ne bi nas začudilo da se ovde sutra prošeta i Ana Ivanović, odnosno da ovde sagradi kuću”, prenosi iskustva Krčadinca autor Monografije Krčedina Mile Obradović.

Voćnjak slavne teniserke prostire se na četrdesetak hektara. Ana zasigurno neće brati jabuke, ali je izvesno da će se šetati ovim vikend-naseljem.

U selu u kom su pre Drugog svetskog rata polovinu meštana činili Nemci, Krčedinci kažu Ana i Švajnštajger će zasigurno naći i mir i nove prijatelje.

 

 

 

1 2 3